Novosadsko pozorište/Újvidéki Színház

ANA KARENJINA

Festival Sinenergi, Novi Sad / Srbija, 26. novembra 2019, 19.00

PO ROMANU LAVA NIKOLAJEVIČA TOLSTOJA
REŽIJA: Dejan PROJKOVSKI
SARADNIK REDITELJA: Atila KLINČE
KOREOGRAFIJA: Olga PANGA
MUZIKA: Goran TRAJKOSKI
SCENOGRAFIJA: Valentin SVETOZAREV
KOSTIMOGRAFIJA: Marija PUPUČEVSKA
ASISTENT REDITELJA: Lehel ŠOLTIŠ
ASISTENTKINJA KOREOGRAFA: Viki DINEVA
ULOGE:
ANA KARENJINA: Marta BEREŠ
ALEKSEJ KARENJIN: Atila NEMET
ALEKSEJ VRONSKI: Arpad MESAROŠ
STEPAN OBLONSKI: Zoltan ŠIRMER
DARJA DOLI OBLONSKA: Judit LASLO
KONSTANTIN DMITRIČ LJEVIN: Gabor PONGO
KATERINA KITI ALEKSANDROVNA: Blanka DIENEŠ
BETSI TVERSKA: Agota FERENC
SERPUHOVSKI: Robert OŽVAR
LIDIJA IVANOVNA: Livia BANKA
AGAFJA: Terezia FIGURA
SERJOŽA: Martin BOHOCKI
I OSTALI:
Fani DUPAK, Lea GREŠAK, Anabela HODIK,
Daniel HUSTA, Čaba KEMIVEŠ,
Viktoria RAJKOVIČ, Lehel ŠOLTIŠ,
Regina SABO, Bence SALAI, Benjamin VARGA
OSTALA DECA:
Dora REPŠTOK, Anđela PAŠĆAN,
Čila TURO, Teofil TRKULJA

REDITELJ O PREDSTAVI

 

Izbor između individualne sreće, ili sreće porodice, odnosno drugih, da li odabrati svoj put, ili ostati u nekim okvirima gde te društvo u jednom trenutkupostavi, to su izbori, dileme i pitanja koja postavljaova predstava, otkriva njen reditelj Dejan Projkovskiu razgovoru za za naš list.

Odluka da Ana Karenjinaode sa Vronskim, dolazi, po njegovm rečima, u sukob saonim što se zove moralom u ondašnjem društvu. Ali,kako dodaje, čak i danas postoje izbori pred svakimčovekom, kada se opredeljuje u tome šta je tačno, ilivažno, da li da prati svoje srce, dušu, ili pristaje dabude samo deo društvenih okvira koji su zadati.Projkovski smatra da Ana Karenjina ima u sebi neštozbog čega bi mogli na neki način reći da je ženskiHamlet, zato što je njihov glavni problem borba individue protiv društva, mada iz različitih razloga.

Bavimo se ne toliko formom vremena, nas ne zanimataj Tolstojev period u smislu stila, nego suštinom, ljudima koji se do kosti, do bola,trude da nekako pronađu svoj,put, smisao, da nađu definiciju šta znači sreća, šta znači voleti. I sama Karenjinase u jednom trenutku postavljakao Sizif. Ona se svaki dan,opet i opet, kao Sizif, popne na brdo, gde traži smisaoživota, pravu ljubav i sreću,nešto se polomi, i opet krećeiz početka da traži taj smisao, objašnjava Projkovski.

Neka vrsta mosta s tim vremenom se ipak pravi, kada sepogleda scenografija, koja jesva u crnom drvetu, masivna, tako da gotovo može dase stekne privid da se predstava događa u Tolstojevodoba, ali se ipak radi o sadašnjem trenutku.Svaka predstava je savremena po svom pristupu, ponačinu na koji je tretiramo, kako emotivno prolazimo kroz temu, dok scenografija i kostimografija grade taj most ka Tolstojevoj epohi, ukazuje Projkovski.

 

Nataša Pejčić (Dnevnik, 14. 10. 2019)

GLUMCI O PREDSTAVI

 

Tumači čuvenog ljubavnog trougla su Marta Bereš,ovogodišnja dobitnica Sterijine nagrade za glavnuulogu u predstavi Hasanaginica, kojoj je i u ovom komadu pripala naslovna uloga, zatim Atila Nemet kojitumači Karenjina, dok će njegovog suparnika Vronskog igrati Arpad Mesaroš, takođe dobitnik Sterijine nagrade iz 2011. godine.49Ana Karenjina Dejana Projkovskog je prva premijerau 46. sezoni Novosadskog pozorišta, nakon koje će,u započetoj pozorišnoj godini, biti prikazano joššest novih predstava; sve one su grupisane pod slognom ,,Ožiljci”. Stoga je bilo interesantno čuti kakosu glumci vodećih uloga u Ani Karenjinoj sudbinu likova koje igraju povezali upravo sa motivom ožiljka.,,Ožiljak je nešto što nam život nanosi ako uistinuživimo, od čega se ne možemo zaštititi, a i besmisleno je truditi se da nastanak ožiljka izbegnemo.Ožiljak je trag na čoveku.Ana Karenjina je ženski Hamlet.

Kada izgovorimonjeno ime pomislimo na voz i na samoubistvo, štoznači da je njen ožiljak bio toliko dubok i snažanda nije uspela da živi sa njim“, rekla je Marta Bereš.Atila Nemet govori o ,,psihičkim, odnosno nevidljivim ožiljcima – onakvim kakve sa sobom nosi svaki čovek usled teške traume koju je doživeo. Jednaod takvih trauma jeste upravo razvod – suočavanjesa činjenicom da se rastajete od voljene osobe, daviše niste voljeni, da su vas izdali, da ste napušteni, prevareni… A sve to je Aleksej Karenjin. Iako suožiljci koje on nosi, i ne samo on, nego i drugi ljudikoji su doživeli njegovu ili sličnu sudbinu, nevidljivi, tu su sa nama… Uvek nas prate i ostavljaju izrazit trag u našim životima.“

O POZORIŠTU

 

Mačja igra Ištvana Erkenjija, izvedena 1974. godine,bila je prva produkcija teatra. Godine 1985. pozorište je preseljeno u nekadašnju zgradu teatara BenAkiba, gde se i danas nalazi, u ulici Jovana Subotića3-5.

Predstave se izvode na mađarskom jeziku na dvescene, na maloj i velikoj. Sve produkcije simultanosu prevedene na srpski jezik.Menadžment Novosadskog pozorišta oduvek se trudioda repertoar učini što raznovrsnijim, zbog čega suuvek imali najbolje režisere i glumce u njihovomtimu. Svako ko je jednom učestvovao u radu ove trupe rado sarađuje ponovo, uglavnom zbog dobrog ansambla, čiji je rad nagrađivan na lokalnim i međunarodnim festivalima. Reditelji koji su radili saansamblom često ističu naporan rad i posvećenostglumaca.

Uspešno su nastupali na mnogim lokalnim i regionalnim festivalima – Sterijino pozorje, Bitef, Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine (Srbija), MESS u Sarajevu (Bosna i Hercegovina), u Užicu(Srbija), Kišvardi, Pečuju, Segedinu (Mađarska), Sibiu (Rumunija)…Da bi se učestvovalo na ovim festivalima, važno jeimati dobar repertoar, čije je stvaranje uvek vrlodelikatan i složen proces. Potrebno je održati visok nivo umetničke proizvodnje, u isto vreme pokušavajući da se naprave predstave koje će govoritirazličitim generacijama i zadovoljiti ljude različitih ukusa.

Realizuju se oko pet premijera po sezoni, što je takođe i broj predstava koje se prenose iz prethodnesezone. U ponudi imamo drame, vodvilje, operete,tragikomedije, mjuzikle … Od klasika se pojavljuju imađarski, vojvođanski kao i svetski autori, te savremene drame iz celoga sveta. Naša najviše izvođenapredstava bila je Igra u dvorcu LJubomira Muci Draškića, koja je igrana više od deset godina. Produkcija koja je osvojila najviše nagrada je Play Strindberg,u režiji Radoslava Zlatana Dorića.

Neke od našihnajuspelijih predstava su Šest lica traži pisca odPirandela u režiji Georga Ivaskua i Pripitomljavanja Janoša Siverija u režiji Kinge Mezei. Našenajpopularnije produkcije su mjuzikli Starmakers,Kosa, Čikago i Rocky Horror Show, kao i Opera ultima,Neoplanta, Off, Piaf Marche, Violinista na krovu …Glumac Valentin Vencel, je na čelu Novosadskog pozorišta.

KONTAKT INFORMACIJE

Novosadsko pozoriste / Ujvideki Szinhaz (Synergy#WTF)

Jovana Subotića 3-5
21000 Novi Sad
Serbia

Telefon: +381 21 657 25 27

Synergy 2019

Novosadsko pozoriste