Mestno gledališče Ptuj i Mini teatar LJubljana (Slovenija)

MAHMUD

Festival Sinenergi, Novi Sad / Srbija, 22. novembra 2019, 19.00 (trajanje 50′)

REŽIJA: Peter SRPČIČ
TEKST: Peter SELIGMAN,
Elzebet NILSEN, Bo LARSEN
PREVOD NA SLOVENAČKI: Sanja SELINŠEK
ADAPTACIJA TEKSTA: Peter SRPČIČ,
Simon ŠERBINEK, Iuna ORNIK
KOSTIMOGRAFIJA: Stanka VAUDA BENČEVIČ
VIDEO PROJEKCIJE I SCENOGRAFIJA: Mito GEGIČ
MUZIKA: Mahmud AL HATIB, Marko KOROŠEC,
Andrej HRVATIN
LEKTOR: Simon ŠERBINEK
MUZIČAR, ARAPSKI PREVOD, LEKTORISANJE ARAPSKOG
GOVORA: Mahmud AL HATIB
STRUČNA SARADNICA ZA PITANJA
ARAPSKE KULTURE: dr Maja LAMBERGER HATIB

ULOGE:
Iuna ORNIK
Simon ŠERBINEK

O PREDSTAVI

Ovo nije priča o veri, ovo nije priča o politici,ovo je priča o dečaku po imenu Mahmud i o tome kakoje sa roditeljima došao u našu sredinu …U ovoj predstavi muškarac i žena staju ispred jednog razreda, kako bi deci pričali o svom sinu Mahmudu i objasnili zašto je drugačiji i kako bi moglida ga prihvate takvog kakav jeste, sa svojstvenom kulturom i tradicijom.

NJihova priča govori o teškimi neljudskim uslovima sa kojima se suočavaju u svojojzemlji i zašto su morali da odu. Okruženje u kojem suse našli nije njihovo; u novom okruženju ljudi imaju drugačiji način života. Reza i Mirjam su pobegliiz Irana, jer nisu želeli da njihov 11-godišnji sinMahmud ode u vojsku.

Prave lažne papire i kada suhteli da pobegnu Rezu je uhapsila policija. Mirjami Mahmud pobegnu od rata i u međuvremenu sređujuda Reza pobegne iz zatvora. Reza pobegne uz pomoćkorumpiranih zatvorskih čuvara i ubrzo se nađe nasred minskog polja …Predstava Mahmud pokazuje nam ljudsku stranu izbeglica, ljudi koji traže bolji život i nadaju se boljojbudućnosti u našoj sredini. U svojoj potrazi dolazedo nas i vrlo je važno shvatiti da su i oni ljudi i dauprkos različitoj kulturnoj pozadini, u svojim srcima nose nadu o boljoj budućnosti i slobodi.

Svakodnevno viđamo strahote i nasilje na vestima. Ovopretvara ljudske priče u brojke, bezlične činjenice.Ali iza ovih priča stoje lica, suzne oči pune patnjei nade. Reza, Mirjam i Mahmud su ti koji će nam predstaviti njihovu stvarnost; kroz njihovu priču pokušaćemo da razumemo kroz šta prolaze. Mahmud možebiti bilo koje dete iz ove beskonačne grupe dece kojatrpe nasilje i bol.

Ovo nije priča o veri, ovo nije priča o politici,ovo je priča o ljudima.

STRANCI U SLOVENIJI

Jednom je jedna devojaka iz Škotske odgovorila na pitanje ko su stranci: “Ali stranci ne postoje, postojesamo ljudi koje još nisam upoznala.” Integracija, asimilacija, akulturacija, segregacija, proterivanje…LJudi su migrirali od starih vremena. Migracije mogubiti podložne političkim događajima, ali ljudi suoduvek bili homo migranti.

LJudi se odlučuju za migraciju zbog različitih okolnosti: ljubavi, obrazovanja,prirodnih katastrofa, ratova, boljih uslova za život,mogu biti žrtve progona, zbog svoje vere, nacionalnosti, političkih stavova ili zato što su deo različitihdruštvenih grupa. Postoji puno razloga koji se neretko prepliću.

Da bi ih lako kategorizovali, birokrate su razvile različite kategorizacije koje ljudi dobijaju u zemlji u koju se useljavaju. Možda će kroz kojugodinu biti proglašeni S lovencima, ili će tražitiazil, ili će postati izbeglice i dobiti status strancasa stalnim prebivalištem u Sloveniji. Ako se odlučeda zatraže azil u Sloveniji, postoji 98% šanse da buduiseljeni iz Slovenije.U Sloveniji je kategorija stranaca veoma različitotumačena i regulisana je raznim zakonima. Šezdesetih i sedamdesetih godina, u vreme ekonomskograzvoja, migranti su u zapadnim društvima bili dobro prihvaćeni, dok se danas situacija menja i potpuno je drugačija.

Pre samo par decenija Slovenija jeotvorila svoje granice za mlade obrazovane ljude sauniverzitetskim diplomoama, koji dolaze iz arapskih i afričkih zemalja, i ponuđene su im neke stipendije. Kada je Slovenija postala nezavisna zemljai primenom nove politike imigracije koja je bilaslična strategiji EU, osećaj prihvatanja u društvo sepromenio. U prošlosti su imigranti bili u kategoriji “dobrodošlih prijatelja”, a danas su kategorisani kao “različiti”. Pošto je imigracija iz zemaljatrećeg sveta ili tzv. rizičnih zemalja zaustavljena,imigracija iz arapskih zemalja ostala je usmerenasamo na pojedince koji migriraju zbog ličnih razloga, porodičnih odnosa ili ratova …

Sa druge strane,29evropski studenti mogu slobodno da migriraju izjednog dela Evrope u drugi, ali se to ne odnosi i nastudente koji dolaze sa juga. LJudi koji potiču iz ovogdela sveta više se ne doživljavaju kao potencijal,koji bi nam mogao otvoriti nove svetove, već naprotiv, doživljavaju se kao pretnju.Reč stranac nema samo jedno značenje. Sastoji se odrazličitih aspekata migracionih iskustava, promene individualnih verovanja i vrednosti, važnihsocijalnih pitanja, političke pozadine, pola, obrazovanja, mikrosocijalne istorije pojedinaca i društvenih sećanja.Ako ovo pokušam da povežem sa pozorišnom radnjom, važno je da se naviknem na izbeglički život.Izbeglice i osobe sa supsidijarnom zaštitom razlikuju se po razlozima zbog kojih su napustili zemlju ukojoj su živeli.

NJihova prava su određena posebnomgrupom zakona. U svetu postoji više od 40 miliona izbeglica. Afganistan i Irak su zemlje koje imaju najveći broj izbeglica. S druge strane Amerika prihvatamanje izbeglica od Evrope, anajviše ih se nalazi u Aziji.NJihovi se putevi radikalno razlikuju od naših,koji se uglavnom sastoje odugodnih putovanja reklamiranih od strane agencijaili podstaknutih našomradoznalošću. NJihove priče su šokantne. Nalaze se uprelaznom stanju, izmeđudržave iz koje su došli iu koju ne žele da se vrate idržave u koju su se uselili,za koju nemaju vizu. Oni suilegalni imigranti koji semoraju izolovati od legalnih putnika i vratiti se natrag: „dobrodošli u tvrđavunazvanu Evropa“. Ti ilegalni putnici mogu zatražitiazil prilikom ulaska u Sloveniju. NJihova patnja tek tada počinje.Bivaju smešteni u azil ili prostore za strance kojisu pod zaštitom policije.

U azilu prolaze kroz ponižavajuće medicinske procedure dezinfekcije. Zatimpodnose zahtev za azil, uzimaju se otisci prstiju i fotografije, dobijaju identifikacionu karticu.

 

Maja Lamberger HatibTomaž Gregorc

KONTAKT INFORMACIJE

Novosadsko pozoriste / Ujvideki Szinhaz (Synergy#WTF)

Jovana Subotića 3-5
21000 Novi Sad
Serbia

Telefon: +381 21 657 25 27

Synergy 2019

Novosadsko pozoriste