SENTANDREJSKO JEVANĐELJE, Srpsko pozorište u Mađarskoj/Budimpešta

5. oktobar 2017. – Novosadsko pozorište, 18.00 sati

Sentandrejsko jevanđelje

SENTANDREJSKO JEVANĐELJE, Srpsko pozorište u Mađarskoj/Budimpešta

http://szinhaz.szerb.hu/ser/tortenet.php

Sentandrejsko Jevanđelje

Pretpremijera predstave “Sentandrejsko Jevanđelje” bila je 1993. godine, u velikoj sali Nacionalnog pozorišta u Budimpešti. To je bio prvi pozorišni festival manjina u Mađarskoj, tražila se karta više. Manjine pre toga nisu punile veliku salu. Na premijeru je došao i predsednik Mađarske Arpad Genc  kao i selektorka Sterijinog pozorja Vida Ognjenović. Predstava je igrana na finalnoj večeri, kada se dodeljuju priznanja a tada je počela i institucionalizacija ovog teatra.

“Pasija (misterijske igre) predstavlja specijalan žanr, koji nije bio toliko popularan u Srbiji kao u drugim zemljama, jer postavljanje svetih ljudi na scenu nije u duhu pravoslavlja.”, kaže prvi čovek ovog pozorišta Milan Rus. “U zemlji u kojoj živimo – Mađarskoj – ovaj žanr ima tradiciju i ja sam igrao u komadu koji je 20 godina bio na repertoaru Nacionalnog pozorišta u Budimpešti. Srbi u Mađarskoj više stotina godina čuvaju svoju tradiciju: versku, folklornu, jezičku, ritualnu i to blago želimo da predstavimo široj javnosti i to kroz našu predstavu čiji su deo, i tradicionalni svadbeni ples kalaških Srba, I božićna slama na podu za praznik, i obredi koji se dešavaju u svakoj našoj kući na Badnje veče, pa i okretanje kolača na crkvenim slavama. Predstava polazi od fikcije: Joakim Vujić, naš sugrađanin, učitelj sentandrejski, učestvuje na takozvanim prikazanjima, koje katolici i protestanti igraju na Veliku subotu. Predstava je nastala iz zapitanosti zašto jedan ovakav prikaz ne bi bio ostvaren na srpskom jeziku, sa pravoslavnim pesmama i srpskim običajima?

Sentandrejski Srbi imaju bogatu riznicu pesama, rituala i usmenih predanja na tu biblijsku temu, koju su poneli sa sobom iz kosovsko-metohijske pradomovine. Kao izvor za predstavu koristi se i Sveto pismo Vuka Stefanovića Karadžića kao i školske drame iz transilvanijskog mesta Čikšomljo. Ceo komad je pisan u rimovanom šestodeljenom aleksandrincu, koji je kao večita forma opstao još od Grka. U predstavu je ugrađen i jedan poduži citat iz pesme nepoznatog monaha iz Hilandara (13. vek).”, dodaje Rus.

Nastavljajući duhovnost i rad Joakima Vujića, članovi Srpskog pozorišta u Mađarskoj i njegov direktor Milan Rus repertoar grade u skladu sa misijom koju imaju u Mađarskoj, Srbiji i širom Evrope gde redovno nastupaju. Na daskama ovog pozorišta u Nađmeze ulici, u centru Pešte, pozorište na repertoaru ima: klasične srpske drame (Sterija, Nušić), savremene srpske drame (Kovačević, Dorić, Nikolić), savremene mađarske drame na srpskom jeziku (Molnar, Šandor Rideg), klasike i savremene pisce svetske književnosti (Šekspir, Direnmat, Jonesku, Olbi), savremene komade srpske književnosti na mađarskom jeziku (Kovačević, Dorić, Nikolić).

“Mi organizujemo festival za 13 registrovanih manjina u Mađarskoj (ARCUSFEST, Jelenlet Festival), bavimo se organizacijom gostovanja profesionalnih pozorišta iz  matice, dramskom pedagogijom, radimo sa podmlatkom, dečjim i studentskim grupama što je za nas od velike važnosti.”, kaže dalje Rus I dodaje da je Srpsko pozorište u Mađarskoj za 25 godina rada izvelo predstave koje su potpisali, između ostalih: Boro Drašković, Zlatan Dorić, Milan Karadžić, Valentin Vencel, Lidija Stevanović i on sam.

“Sentandrejsko Jevanđelje”

“S osećanjem nostalgije za antičkim vremenima, u ovoj predstavi postavljamo sakralne elemente na scenu. Naravno, one koje danas smatramo božanskim i uzvišenim – jer Olimp je prazan. Postavljamo ih bez modifikacije u neki populistički, avangardni, ili neki drugi, u pozorištu trenutno, moderan pravac. Svetinju u današnje vreme hude na svakom koraku: u medijima, na katedrama, na svakom forumu, direktno ili indirektno. Ništa više nije sveto današnjem modernom čoveku, ni u šta se ne veruje bez pogovora i može se kritikovati sve. Ipak, kada odgovori na ključna pitanja ne stižu na vreme, ljudi se obraćaju višim silama za putokaz. Upravo o tom obraćanju smo želeli da napravimo predstavu.”, kaže Milan Rus, napominjujući da se u predstavi mogu prepoznati seoska naiva (Deska, Banat, Kosovski ciklus, Vuk, narodna, usmena predanja), narodne pesme, crkvene pesme, sistematsko namereni hungarizmi i germanizmi, tu i tamo turcizmi, narodni govor, uguran u rimovan u šestodeljeni aleksandrinac, ponegde manirizam kao stil ali da sve zajedno čini jednu celinu. “Danas, kad je sve prekomplikovano, zamršeno, isforsirano, i za čoveka sa ulice nerazumljivo, tražili smo nešto što može da dopre do nas.”, zaključuje Rus.

Predstavu je finansirala Vlada mađarske države, Ministarstvo za ljudske resurse

Igraju:

Hristos – Branimir Đorđev

Marija – Tina Čorić

Magdalena, bludnica – Zorica Jurković

Mironosica – Zorica Jurković

Pastirka, Saloma, mlada – Jovana Večić

Kajaf, Melhior – Jozo Matoric

Valtazar, bolesnik, farizej – Tibor Ember

Narator, Juda – Milan Rus

Sveti Jovan – Dušan Vuković

Pilat, Toma – Tomislav Princ

Aranđel Gavrilo – Goran Karagić

Josif – Mirko Mitar Krkeljić

Gaspar, carinik, bolesnik – Ratko Kraljević

Apostol Petar – Dejan Dujmov

Harmonikaš – Rastko Gergev

Narod, Jevreji, apostoli, pastiri – Čedomir Radlovački, Božidar Crnjanski, Vlada Kusalo, Miloš Milojević, Predrag Šepelj, Aleksandar Tolinić, Bojan Zdravić

U predstavi učestvuje Hor Sveti Serafim Sarovski iz Zrenjanina

Muzika: Tihomir Vujičić

Dekor: Tibor Pragai

Zvučna slika: Bogdan Sabo

Asistent režije: Katarina Pavlović Bači

Napisao i režirao: Milan Rus

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *