Atila Keresteš, reditelj predstave „Galeb” i umetnički direktor trupe „Mikloš Toma NP iz Targu Mureša/Rumunija

Atila Keresteš, reditelj predstave „Galeb” i umetnički direktor trupe „Mikloš Toma NP iz Targu Mureša/Rumunija

Kako pravite repertoar u svom teatru, koja vam je ideja vodilja, koliko na taj izbor utiče sredina u kojoj živite a koliko kulturološko -jezičke potrebe vaše zajednice?

Nakon brojnih kriza vezanih za rukovodstvo pozorišta, Ansambl je konačno počeo da se gradi i postao je jedan od najgledanijih mađarskih teatаra  u Erdelju, sa približno 40 000 gledalaca godišnje.  U tom smislu Narodno pozorište iz Targu Mureša je postalo bitna pozorišna labotarorija, s tim da prvenstveno želimo da odgovaramo svojim pozorišnim očekivanjima. Smatram izuzetno važnim, da ansambl radi sa rediteljima koji im donose pravu inspiraciju, koji provociraju u najboljem smislu te reči, koji doprinose umetničkom razvoju glumaca. Pokušavamo da postavljamo predstave koje publiku teraju  na razmišljanje, kojе, iako se susreću sa mnogim novim zamislima o formi, u sebi sadrže i neposredni uticaj okoline. Bitno je, znači, da svaka predstava koja se postavi na našu scenu u sebi sadrži neki estetski element, da nam govori nešto o svetu i umetnosti. Kao umetničkom direktoru, i reditelju moj cilj je da se formira jak ansambl, ekipa koja će funkcionisati na najvišem mogućem umetničkom nivou. Reakcije publike i struke potvrđuju da uspevamo u svojoj misiji.

Kakav uticaj na vaš teatar ima pozorišni život zemlje u kojoj živite a kako – mislite – da vi utičete svojim predstvama na njega? Koliko je tu dijaloga a koliko monologa, koliko istinskog civilizacijskog i ljudskog prožimanja i da li on može bitno da promeni eventualne predrasude povodom bilo koje životne teme?

Ne možemo da  ne uzmemo u obzir to da živimo u gradu koji u Erdelju broji najveći broj mađarskih stanovnika, pa ni to da u ovom gradu živi više različitih narodnosti. Štaviše, naš ansambl je u svojstvenoj situaciji, jer je trenutno Narodno pozorište iz Targu Mureša jedino narodno pozorište u kojem paralelno, ali umetnički potpuno nezavisno, funkcionišu i rumunski i mađarski ansambl. U kontinuitetu radimo i sa vrhunskim rumunskim i mađarskim rediteljima, tako da dobijamo najbolje iz obe kulture. Radu Afrim je, na primer, jedan od naših redovnih gostujućih reditelja koji u našem pozorištu uvek režira mađarske tekstove. U poslednjih nekoliko godina postali smo jedno od najznačajnijih pozorišta u Rumuniji a naš naredni cilj je da što više igrao na međunarodnim pozorišnim događajima.

Ko vam je publika, kako u tom smislu opstajete kao teatar i da li morate da pravite neke kompromise?

Kao državna institucija smo pod okriljem ministarstva, naša sredstva dobijamo iz centralnog budžeta. Kao i svaka institucija povremeno smo primorani na kompromise ali oni nikad nisu načinjeni na štetu umetničkog kvaliteta. Moramo da obratimo pažnju da kompromisi institucije ne postanu stvaralački kompromisi (umetnički kompromisi).

Šta vam znači dolazak na jedan ovakav festival?

Veoma smo se obradovali ovom pozivu, jer kao i na svakom festivalu i sad imamo priliku da pokažemo naše predstave u nekom drugom okruženju, kao i sistem vrednosti koji naše pozorište predstavlja. U jednoj drugoj multikulturalnoj sredini na festivalu možemo pokazati svojstvenost našeg pozorišta i relevantnost naših vrednosti.