Srpsko pozorište u Mađarskoj, Budimpešta

AUTOBIOGRAFIJA

Festival Synergy, Novi Sad / Srbija, 24. novembra 2019, 19.00 (trajanje 80′)

O PREDSTAVI

Nas đake profesori nisu zvali krštenim imenima, svakome je pridenuto ime iz zoologije. Meni je profesor dao ime Miš. To je životinja koju kad žene spaze, vrište i zadižu suknje. Miš gricka mrvice bačene sa tuđeg stola… šta ćeš, takva ti je sudbina kad si srpski književnik.
Branislav Nušić

„Moj humor izazivajući smeh na usnama ublažava surovost života“, govorio je svoje-vremeno Branislav Nušić. Nušić nije bio samo duhovit u svojim delima već i u pri-vatnom životu. Znao je, beleže hroničari, da se našali kako na svoj, tako i račun po-litičara, savremenika na autentičan, svojstven način.
A kada je Branislav Nušić prosio Darinku Đorđević, konzulovu ćerku, postavio joj je uslov: ženiće se, ali da mu dozvoli da zadrži makar jedan porok – piće, žene ili kocku. Mudra Darinka razmišljala je tada: ako bi izabrala kocku, otišla bi kuća, ako bi odabrala piće, iz kuće ode i zdravlje. Najbolje je, pomislila je Darinka, da ga pusti da juri žene. Kada je Darinka potpisala da je saglasna sa tim, venčali su se u manasti-ru kod Bitolja, a Branislav Nušić je svoju Autobiografiju završio rečima: „Posle ženidbe čovek i nema autobiografije.“

Radnja predstave se odvija u jednom restoranu u Skadarliji. „Žuta podmornica“ okuplja ljude različitih osobina, sklonosti, sudbina… Da li će „Žuta podmornica“ da ispliva na površinu ili će zauvek ostati u mraku??!!!

O POZORIŠTU

Srpsko građansko, profesionalno pozorište poseduje tradiciju od skoro dva veka, ovde u Mađarskoj. Šta više – ovde se rodilo.
Od epohalnog značaja za istoriju srpskog teatra je zaslužan Joakim Vujić, rodom iz Baje, koji se u ime srpske studentske omladine u Pešti 22. jula 1813. obratio palatinu Josifu za dozvolu priređivanja jedne pozorišne predstave u dobrotvorne celi.

Ovu molbu su potpisali mađarski glumci, između ostalih i Ištvan Balog. Vlast je dozvolila – na plakati Mađarske pozorišne družine pisalo je sledeće. „Narednog utorka, to jest dana 24-og avgusta u Mađarskom pozorištu po milostivom odobrenju Visokog namesničkog veća jedna srpska (racka) diletanska družina u korist instituta srpske Preparandije u Sentandreji predstaviće na srpskom jeziku pozorišnu igru u 3 čina pod ovim srpskim nazivom Kreštalica (Papagáj)” To je bila praizvedba srpskog profesionalnog pozorišta.

U predstavi je igrao Ištvan Balog, osim njega Tamaš Feher, majstor glume mađarske pozorišne družine, nadalje, čak i Julijana Balog – naime, oni su odlično govorili racki, to jest srpski. Počelo je da raste, da se proširuje, da se usavršava u simbiozi – život i predstave oba narodnog pozorišta – sve dok Joakim Vujić nije prešao u srpski kraljevski dvor.