„Avala ekspres 20“

Srpsko pozorište u Mađarskoj/Budimpešta

6. novembar 2018, Novosadsko pozorište, Mala scena, 21h (Traje 1.15)

Avala ekspres je ljubavna priča Joze koji čeka Anu koja dolazi „Avala ekspresom“ na peštansku stanicu Keleti. To je elegija o jednom vremenu i generaciji koja nestaje.

Reditelj Petar Milošević o predstavi

„Prošlo je 20 od premijere ove predstave. Kako bi rekli,  prošlo je dva puta X (XX). U predstavi se pojavljuju dve važne reči sa slovom „X”. Jedna je „express”. Avala ekspres, beogradski voz, koji je 1990. godine bio jedina veza između ratom rascepljene Jugoslavije i ostalog dela sveta. U vreme dolaska Avala expresa na stanicu Keleti, peron je bio prepun ljudi koji su čekali svoje rođake, prijatelje, ljubavi… Tako se 1996. godine sam od sebe rodio naslov i samo je trebalo složiti pesme u neki odgovarajući red: stanica, miris mašinskog ulja, čekaonica… Voz stiže u grad koji se zove Budimpešta. Gde ćemo stanovati, možda u nekom jeftinom radničkom hotelu. Ma ne, radije u domu Srpske škole. „Tamo ćemo bar moći da ispričamo koliko nas više nema i koliko nas je ostalo da bude uništeno”, priča jedan mladić koji trčkara po peronu Keletija, držeći u rukama maturski tablo ne bi li sa slika prepoznao stare drugove i drugarice.

Druga reč sa slovom „X” je „Kex”. Tamaš Čeh je imao svoj prvi nastup sa legendarnom grupom „Keks“. U to vreme je pevač ove grupe, Janoš Bakša Šoš, bio veoma popularan. Senzacionalno je bilo to što je 1970. godine baš on bio gost na pantljikama u sali za fizičko u Srpsko-hrvatskoj gimnaziji na Trgu ruža (posredstvom Zorana Stevanovića i danas veoma popularnog pevača u Mađarskoj) gde je svirao na gitari koju je poklonio Tamašu Čehu pre nego što je emigrirao iz Mađarske.

Posle završenog fakulteta, 1976. godine, vratio sam se na Trg ruža u ulozi profesora. U to vreme ceo život mi se vrteo oko Tamaša Čeha, slušao sam sa kasetofona njegove pesme i tekstove a ponekad sam ih puštao đacima.  Oni su nekoliko pesama preveli na srpski i na hrvatski, (škola je u to vreme još uvek bila zajednička), što je bila odlična vežba za učenje jezika. Sećam se pesme pod nazivom „Budapest“ koju su uz muziku, u horu, pevali đaci 1. razreda.

Da bi raspoloženje bilo u srpskom duhu, dobio sam dozvolu od tekstopisca, Geze Beremenjija, da promenim pojedina geografska imena i imena likova.

Na jednom mestu oglašava se i jedna stara sentandrejska pesma, na arhaičnom slavenoserbskom jeziku. Ovom pesmom se uokviruje cela priča.“

Prvi koncert je bio 1996. godine, kada  su se na srpskom jeziku pevale pesme Tamasa Čeha i  Geze Beremenjija, koje je Petar Milošević preveo i prilagodio u muzičku priču. Koncert je obnovljen 2018. godine da bi se obeležilo 20 godina od prvog izvođenja.

Celokupan projekat je rađen u saradnji Srpskog pozorišta u Mađarskoj i porodice Tamaša Čeha.

 

Reditelj Petar Milošević

Reditelj predstave Petar Milošević je pesnik, pisac, istoričar književnosti i profesor na Slavističkoj katedri budimpeštanskog Univerziteta Lorand Etveš. Rođen je u Kalazu, u srpskoj porodici. Pored sedam beletrističkih i desetak književno-teorijskih dela, napisao je i četiri scenska komada, kao i veliki broj studija i kritika. Svoj doprinos Milošević već decenijama daje u časopisnoj produkciji mađarskih Srba. Najpopularnija dela: London, Pomaz, Mi že Sentandrejci, Bitka za Sulejmanovac, Tinja Kalaz, Čudo u Tekelijanumu, Vujičić blues. Nesumnjivo,  reč je o vrlo retkom stvar. Dobio je međunarodnu nagradu „Branko Radičevič“ za ukupan književni opus.

Čeh Tamaš

Čeh Tamaš, poznati mađarski kantautor i glumac, dobitnik je Košutove nagrade i nagrade Ferenc List, dve najprestižnije nagrade koje se dodeljuju umetnicima u Mađarskoj. Pored brojnih muzičkih ostvarenja, bio je i član nekoiko poznatih mađarskih pozorišta. Preminuo je 2009. godine.

Beremenji Geza

Beremenji Geza, mađarski pisac, dramatičar, pisac i filmski reditelj, takođe dobitnik Košutove nagrade, od 2012. direktor je pozorišta Talija. Od 1970. godine on i Tamaš Čeh bili su nerazdvojni u svom stvaralaštvu.

 

Srpsko pozorište u Mađarskoj

Srpsko pozorište u Mađarskoj je svoju dvadesetogodišnjicu postojanja obeležilo 2013. godine, iste godine kada se obeležavalo i 200 godina od kako je upravo u Budimpešti izvedena prva srpska pozorišna predstava, komad „Kreštalica“. Pod rukovodstvom Milana Rusa, Srpsko pozorište u Mađarskoj izvodi predstave na srpskom ali i na mađarskom jeziku.“.

Predstavu i turneju po Srbiji pomaže Ured premijera Mađarske, Ministarstvo spoljnih poslova Mađarske i Ministarstvo za ljudske resurse Mađarske.