LOŠI JEVREJI

Golem teatar Budimpešta (Mađarska)

Režija: Andraš BORGULA

Tekst: Džošua HARMON

Dramaturg: Virag NEMET

Scenograf: Ferenc IŠTVAN SIMON

Kostimografkinja: Veronika KATIČ

 

 

Uloge:

Kata KANјO

Kinga KADAR

Marton KEREKEŠ

Andraš HENC

 

 

O AUTORU

Džošua Harmon (rođen 1983.) je dramaturg iz Nјujorka, čija dela uklјučuju Loše Jevreje i Bolјa polovina , oba u produkciji pozorišta van Brodveja. Diplomiu je stekao sa Univerziteta Nortvestern, Univerziteta Karnegi Melon i Džulijard gde je radio sa dramskim piscima Kristoferom Durangom i Maršom Norman.

Harmon je dobitnik 2 nagrade Drama Desk za izvanredan dramski tekst i 2 nagrade Outer Critics Circle za izvanrednu predstavu van Brodveja. Nјegove drame su izvođene na Brodveju, van Brodveja, na Vest Endu i međunarodno u desetak zemalјa.

Kristofer Valenberg (Boston Glob), napisao je „…sklonost ka zajedlјivim komentarima prožima Harmonove izrazito smešne, ali dirlјive komade. Harmon je rekao: „Mislim da sam postao zaista angažovan predstavama koje su vođene karakterom i koje se bore sa nekom vrstom moralnog pitanja.“

 

O POZORIŠTU

U proleće 2005. godine ušao sam u Građansko odelјenje suda u Budimpešti sa popunjenim formularom u ruci i podneo zahtev za osnivanje Golem teatra.

– Šta će ovo biti? – upitao je administrator ne pogledavši me.

– Ovo? Ovo će biti Mađarsko Jevrejsko Pozorište! – Trudio sam se da usmeno naglasim velika slova.

– Šta? – Spustio je ton, iako nije izgovorio reč „jevrej”. – Da li si ozbilјan?

Bio sam mrtav ozbilјan. I koliko god da volim komediju i koliko god da mi je humor važan, ozbilјno mislim da je pozorište potrebno; a Golem teatar je potreban!

Nadam se da smo u poslednjoj deceniji prevazišli ideju da u jevrejskom pozorištu „Jevreji pričaju hebrejski sa Jevrejima o jevrejskim temama”. Ko je barem jednom bio u Golem teatru ili je čuo za nas, zna da to nije istina! Oni (Vi) koji su naša publika, znaju da ovde u Golemu pričamo o istim stvarima kao i sva druga pozorištia (o lјubavi, osveti, izdaji, prijatelјstvu, porodici, životu i smrti). Imamo isti cilј kao i mnogi drugi umetnici (da učinimo svet bolјim, da nateramo lјude da razmišlјaju, prihvate i budu radoznali.) Onda se ponovo postavlјa pitanje: zašto da idem baš u Golem teatar? Nemamo jedan konkretan odgovor na to… imamo više odgovora (Ovo je drevna jevrejska navika.). Mi verujemo, da ove priče možemo da sagledamo kroz posebnu vizuru jevrejske religije, tradicije, istorije, sudbine, plemena, kulture (ili šta god „jevrejski” zaista znači). I tako možemo da ispričamo ove priče drugačije. Da ih ispričamo tačno, kao što Golem teatar to može, usuđuje se i radi! Tako je bilo i do sada, tako će i biti, ma kakve god nas promene očekuju u politici, javnom životu, finansijama ili u čemu god!

Ovo svakako mogu obećati i za sledeц́u sezonu!

Umetnički direktor, Andraš Borgula

 

O REDITELjU

Andraš Borgula je reditelј, pisac, prevodilac, osnivač Golem teatra.

Od 1990 do 1994 pohađao je Gimnaziju Madač Imre u Budimpešti gde je bio član studija Talija, kao i dečijeg pozorišta Harlekin. Od 1995. godine je živeo u Izraelu. Posle odslužene tri godine u Izraelskoj vojsci, prijavlјuje se na studije glume i režije pri fakultetu u Tel Avivu. Po završetku studija se vraća u Mađarsku gde se zapošlјava u prestoničkim pozorištima Katona Jožef i Barka. 2005. godine osniva udruženje, kao i teatar Golem, koje je jedino pravo jevrejsko pozorište u Budimpešti.

Prevodi dramske tekstove sa hebrejskog, bavi se pisanjem i scenskim dizajnom.

 

O PREDSTAVI

Dafna Fajgenbaum je „prava Jevrejka“; čak joj je i dečko Izraelac. Ona zaista želi da nasledi ogrlicu svog dede. Dan nakon sahrane, kada njen rođak Lijam dovede svoju devojku  nejevrejku i objavi da ta ogrlica pripada njemu, izbija nevolјa. Prava jevrejska zbrka o porodici, veri i nasleđu.

Posle londonskog Vest Enda i njujorškog Brodveja, „neverovatno smešni“ (Sandej tajms) loši Jevreji konačno dolaze u Budimpeštu.

 

KRITIKA

Nova produkcija Golem teatra, bezobrazno iskreni Loši Jevreji savremenog američkog dramskog pisca Džošue Harmona, dočarava na svojoj scenu mračnu komediju u najbolјem izdanju.

Reditelјska namera Andraša Borgule bila je da zaseni, i da zaista opovrgne naivno verovanje da jevrejske porodice drži na okupu lјubav. Koje oluje besne ispod površine? Ono što Jevreje čini dobrim ili lošim je relativno. Kako izgleda prava jevrejska porodična lјubav? A mržnja? „Komedija” Džošue Harmona govori o američkoj mladosti, ali ono što on satirično predstavlјa moglo bi da se desi bilo gde; tipična, zimzelena i univerzalna pojava.

Odlična parodija karaktera je to što pokreće predstavu. Ne, ovo nije komedija, već krvava drama ispunjena histeričnim emocijama od kojih nećemo zaplakati. Pikantno, bizarno i ubistveno delo koje zadire u velike dubine, a istovremeno je brutalno smešno.

Radnja se odvija u toku jedne noći, gde se posle sahrane dede koji je preživeo Holokaust, tri unuka sukobe zbog čudnog nasleđa.

U uvodnoj sceni, Dafna Fajgenbaum „sređuje“ svog umornog rođaka Džona u njegovom malom stanu. Saznajemo da su roditelјi Lijam i Džona, za razliku od njenih roditelјa, bogati i da su zato mogli svojoj deci da kupe ovaj bungalov sa raskošnim pogledom na reku Hadson. Odjednom, Jonin stariji brat, Lijam, i njegova plavokosa, plavooka devojka Melodi, koji su propustili dedinu sahranu, stižu kući sa skijanja. Lijamov telefon je pao za žičare, tako da nisu upoznati sa situacijom..

Videvši Dafnino brblјanje, dvojica momaka beže i pokušavaju da nađu utočište za noć u stanu svojih roditelјa, gde spavaju i Dafnini roditelјi. U njihovom odsustvu, Dafna samosvesno ponižava Melodi. Braća se vraćaju, bezuspešno. Teško im je da dele prostor sa Dafne. Pogotovo kada ovako opsednuto želi nešto.

Nјena želјa izaziva sve glasniju raspravu. Predmet je deo porodične baštine, dedina ogrlica sa priveskom Čai, nakit koji ima svoju istoriju, za njega se vezuje sećanje na Holokaust, a predstavlјao je i dedinu lјubav prema baki. Dvostruki simbol koji predstavlјa snažnu vezu. To tvrde i Dafna i Lijam. Dafna je strogi čuvar vere i tradicije, a Lijam, iako nezainteresovan za verska pravila, oscilira između duhovnog nasleđa i modernog pogleda na život. Ni jedan ni drugi ne žele da razumeju tačku gledišta onog drugog i sve to prati svađa od koje se ledi krv i želјa da se uništi onaj drugi. Već su izgubili sposobnost da sude. Ko je vlasnik pokojnikove ogrlice? Nadmoćna Dafna, ili njen dobrostojeći rođak Liam, ili njegova devojka Melodi koja uopšte nije Jevrejka, Ili Džona, čije reči ni ne čujemo?

Dafna sebe smatra pravom Jevrejkom, ali je u stvarnosti nestrplјivi verski fanatik. Želi da se uda za svog dečka Izraelca i da se iseli, uzme pištolј i ima decu. Stalno ogovara sve koji nisu dovolјno tradicionalni. Potpuno je luda i ponaša se idiotski. Ne možeš da dišeš od nje. Iza njenog osećaja superiornosti i samopouzdanja možda se krije nesigurnost. Ima problem sa Melodi, ali i svoju davno preminulu baku smatra glupom kučkom. (Predstava je, inače, prijatno slobodna.) Očigledno nije srećna, i prokleto je lјubomorna, i na lјubavnike i na imućnije. Možda i nije nepodnošlјiva, ima dubine u njenom karakteru, a Kata Kanjo u ulozi Dafne je fantastično histerična.

Nјen rođak Lijam, dostojan je partner, takođe je tvrdoglava ličnost koja se strastveno raspravlјa; smatra jevrejske običaje lošom stvari, u stvari baš ga briga za judaizam, i voli savremenu japansku kulturu (to uči na doktorskim studijama) i nejevrejke. Prosvećen, pametan momak, naravno, pronalazi slabu tačku Dafne: da li ovaj Izraelac zvani Gilad uopšte postoji?

Andraš Henc igra (vrišti) ulogu Lijama, napeto i autentično otresajući hladnu Dafne.

Nјegova devojka Melodi je van porodičnog kruga, nažalost hrišćanka. Dobra je duša, ali nažalost nije najbistrija. Studirala je operu, mada ne bi da peva… Ona jedina ima rezumevanja, iako nije baš komplikovana ličnost, a na kraju i ona izgubi živce. Na vrhuncu svađe, ona pokušava da razreši napetost neprijatnim gestom koji izaziva osmeh; peva odlomak iz Geršvineve opera. Kinga Kadar kao Melodi je šarmantno neobična, sa tetovažom violinskog klјuča na nozi. Veronika Katič je odlično pogodila njen kostim.

Džona – Marton Kerekeš je dobio ulogu tihog ludaka – ne može ni da dođe do reči. Brani se prostim rečenicama. Radije bi da se kloni bitke oko ogrlice. Diskretno pomaže Dafni i Lijamu u njihovom sukobu. Deluje normalno, ali se na kraju ispostavi da je tačan kliše da su svi normalni dok ih ne upoznamo.

Komične situacije koji oduzimaju dah jačaju ionako ozbilјnu dramaturgiju. Za razvoj patoloških likova, mlada, ali snažna glumačka postava bila je, naravno, neophodna, jer se ne bore samo za dedinu ogrlicu, već i seciraju šta znači biti Jevrejin. Šta i koga izdaje Lijam kada se oženi svojom devojkom koja nije Jevrejka? Treba li uopšte postavlјati ovo pitanje? A zašto Džona ne iznosi svoje mišlјenje? Komedija se pretvara u dramu identiteta o veri i porodici. Dijalozi eskaliraju u vrišteće monologe; Dafna i Lijam teraju po svome, ponekad filozofski, ali uglavnom vulgarno.

Katastrofalni kolaps se razrađuje korak po korak. Do kraja predstave, scena pretrpana krevetima pretvara se u krvavo bojno polјe. Scena Ištvana Simona Ferenca, pomalo minimalističko-konstruktivistički studio apartman odlično trpi radnju, a nalik nekoj utakmici, infantilna kompjuterska igrica koja se pokreće na TV ekranu prenosi faze porodične svađe.

 

Žuža Sarka (Szombat.org)