Pozorišna grupa Kotal, Tabriz (Iran)

MALA CRNA RIBA

Festival Synergy, Novi Sad / Srbija, 27. novembra 2019, 19.00 (trajanje 50′)

O PREDSTAVI

Mala crna riba umorna je od mračne močvare. Odlučila je da ode u more. Na putu susreće žabe, rakove, Mesec i još mnogo toga.

O PRIČI MALA CRNA RIBA

Mala crna riba je jedinstvena zbog toga što se bavitemama odraslih, kao što su nepravda, ugnjetavanjei borba. Ova priča, koju je napisao Samad Berandži(1939–1967), govori o maloj crnoj ribi koja napuštasigurnost svog doma i odlazi u svet. Dok otkriva prostranstva okeana, susreće se sa različitim životinjama – neke od njih predstavljaju potlačenu klasu,dok su druge njihovi ugnjetači.

Suočava se sa mnogimpreprekama i pretećim stvorenjima, i na kraju sežrtvuje da bi spasila živote drugih.Danas je priča o Maloj crnoj ribi jedna od omiljenihu iranskoj književnosti za decu. Ova priča pripadnicima generacije naših roditelja donosi sećanjena njihovo detinjstvo , kao i na revoluciju. Iako je zavreme Pahlavijeve vladavine bio zabranjen, jer je okarakterisan kao politička alegorija, komad o Malojcrnoj ribi postao je važno revolucionarno oruđe.

Sobzirom na to da je napisana uoči otvorene oružaneborbe u Iranu (prve gerilske aktivnostipočele su 1971. godine), priča je simbolizovala živote mladih revolucionaraubijenih za Pahlavijevog režima. U jednom od najpoznatijih redaka iz priče,Mala crna riba bavi se pitanjem otporaprotiv smrti: ,,Smrt bi sada mogla da mezadesi vrlo lako. Ali dokle god sam u stanju da živim, ne bi trebalo da izlazim ususret smrti. Naravno, ako bi me jednogdana trebalo primorati da se suočim sasmrću – kao što hoću – to nijevažno.

Ono što je važno jesteuticaj koji će moj život ilismrt imati na život drugih.“Ove rečenice snažno su odjeknule među mnogim revolucionarima koji su verovali da žrtvuju svoj život zaemancipaciju potlačenih.

O PISCU

Samad Berandži je rođen 1939. godine u Tabrizu, u porodici koja je pripadala radničkoj klasi. U svom rodnomgradu je stekao diplomu engleskog jezika, nakon čega je,tokom života, delovao kao učitelj, kritičar društva,folklorista, prevodilac i autor kratkih priča.

Kao mladi učitelj skromnog porekla, Berandži je radiosa decom u ruralnom iranskom Azerbejdžanu i počeo dase identifikuje sa njihovom patnjom i očajem. NJegovekratke priče napisane su u odbranu socijalne pravde.Verovao je da dečija literatura treba da informišedecu o stvarnom životu siromašnih i o njihovoj borbi sa raznim poteškoćama. ,,Zar ne bismo trebali dakažemo detetu da u vašoj zemlji postoje dečaci i devojčice koji nikada nisu videli ni komad mesa na svojimtanjirima?

Zar ne bismo trebali da kažemo detetu daje više od polovine svetske populacije gladno, i zašto je gladno, i kako bi glad mogla biti umanjena? Zarne bismo trebali detetu dati istinsko i logično razumevanje istorije i razvoja ljudskih društava? Detemora znati koliko naporno radi njegov otac da donesehranu porodici“, tvrdio je Berandži.