“Ono što smo prošle godine počeli na festivalu Synergy – razgovor o manjnskom jeziku, manjinskoj kulturi i manjinskom čoveku – sada dobija ozbiljnu formu, jer ovogodišnje povezivanje i saradnja koja je u najavi uvek su viša forma stvaranja i kreativnosti.
Manjinsko pitanje i samo pozorište na manjinskom jeziku zapravo govori i o većinskoj kulturi, o dosegu te kulture na lestvici društvene svesti. Svako ozbiljno društvo svesno je da je to pitanje slobode.
Za mene lično, ovogodišnji dolazak na pozorišni festival jezičkih manjina sveta je ne samo lični kontinuitet na ovom festivalu, nego i kontinuitet ideje. Tu smo da nešto stvorimo, da čuvamo naše identitete i naše posebnosti, da se upoznamo, naučimo nešto dobro jedni od drugih. To je ujedno i mogućnost da se samoispitamo šta je zapravo manjinsko danas, kakve su naše perspektive, koja su naša stremljenja, kakvi su naši planovi, šta je ono što možemo da uradimo za manjinu kojoj pripadamo ali i zajednicu zemlje u kojoj živimo kao manjina.”
I sama izuzetna glumica, Morgenštern je našla inspiraciju u izuzetnom performeru… Kako su se “srele”? Da li Abramovićeva zna za “Marinu i Ulaja”?
“Spojila nas je odlična drama koju je napisala Edit Negulići, spisateljia koja obožava i poštuje Marinin rad. Ja lično jako volim literarno pozorište, i čitanje samo po sebi u teatru. Volim kada reči dopiru direktno do publike, tu ste vi, tekst i publika i nema prevare. Svaka reč vredi onoliko kako je izgovorite snagom svog bića, svako značenje ide direktno u glavu i srce. Nema prevare. Ne znam da li Marina zna za ovaj performans. Nadam se da će saznati i da ćemo mi saznati da je saznala.”