Drugog dana Sinerdžija videli smo strasni ruski ansambl teatra “Maksim Gorki” iz Kazahstana, predstavu “Mankurt. Večiti rob” koja je otvorila vrlo kompleksnu temu ljudske slobode i nagona koji čoveka pretvaraju u dobrodovljnog roba, nekoga ko ne misli sopstvenom glavom, nego dela po tuđim direktivama. Ponekad se čini da smo svi mi danas pomalo robovi, mankurti koji bezglavo misle kao banke, politika, crkva, kao globalni sistemi pakla malog čoveka. Predstava na vrlo lucidan način, istražuje pitanje zašto čovek koji nije slobodan uvek o slobodi razmišlja idealistički, zaboravljajući pri tom da je ona istovremeno i opasan izbor i velika odgovornost koju nije uvek lako preuzeti.
Posebno treba istaknuti osećaj za partnersku igru, scensku posvećenost, gracioznost glumačkog izraza i preciznost u građenju priče. Bravo za ruski ansambl iz Kazahstana! Strast sa kojom su igrali, energija koja je prštala sa scene te plemenita ideja ovog projekta pokazala je da je bio vredan put od Kazahstana do Novog Sada. Bravo!