Priča počinje kao stotine drugih priča: majka, otac i jedan sin. Godinama, možda oduvek, u toj porodici niko nikome nije znao da uputi iskrenu reč. Sada je sin porastao, otišao da živi što dalje, ponekad ih obiđe, jer ih voli, jer su mu potrebni, jer se nada da će ovoga puta doći i ta iskrena reč. Roditelji takođe vole sina, a voleli bi ga još mnogo više, samo kad bi znali u čemu je greška, koji je razlog i ko je krivac što im dete nije “kao sav normalan svet”. Sve bi, dakle, bilo u redu, samo je problem što sin već jeste isti kao normalan svet.

Intimistička, iskrena, poetična, duhovita i na trenutke tragična priča o roditeljima koji duboko u sebi ne nalaze načina da prihvate identitet svog gej sina, iako misle da su pokušali sve, ipak ostaju zatočenici uslovljene ljubavi, na koju su jedino spremni.

Autorski projekat Patrika Lazića, jednog od najdarovitijih reditelja mlađe generacije, predstavlja ozbiljan umetnički korak dalje u tekstu koji nastaje iz stvarnosti, spajaju se scene iz svih naših života. Priča počinje kao stotine drugih priča, jer to i jeste, u njoj smo svi mi.

Biljana Srbljanović

IZVEDBENE SPECIFIČNOSTI

PREDSTAVE

Predstava se originalno izvodi u porodičnom stanu u Beogradu gde je publika deo rituala ulaska u nečiji intimni prostor. Ovaj postupak u kojem u istoj dnevnoj sobi sede i publika i glumci, u kojem gledaoci osećaju miris supe i lazanja, omogućava snažniji emotivni doživljaj. Ipak, postoji i verzija za pozorišne sale i igrajuće prostore. Neznatno različita, pozorišna verzija se još više poigrava meta teatarskim postupkom predstave u predstavi.