Zoran Šijaković, direktor i osnivač KUD-a „Danica“
Koja vam je ideja vodilja kada pravite program “Danice”? Koliko na taj izbor utiče sredina u kojoj živite a koliko kulturološko -jezičke potrebe vaše zajednice?
DANICA je udruženje, osnovano 1999. godine u Salzburgu, iz koga nastaju istoimeni vokalno-instrumentalni i igrački ansambl. Želja za negovanjem kulture i tradicije, izvesno nezadovoljstvo delovanjem postojećih, lokalnih udruženja i svakako odgovor na tadašnja dešavanja u SR Jugoslaviji, rezultovali su osnivanjem DANICE. Prvi članovi bili su nekadašnji studenti salzburškog univerziteta Mocarteum (Mozarteum), poreklom sa prostora bivše Jugoslavije. Njihovo muzičko obrazovanje uslovilo je ne samo formiranje već i vrtoglavi razvoj vokalno-instrumentalnog ansambla. Osim instrumentalne virtuoznosti i višeglasnog pevanja ansambl do danas karakteriše i višejezičnost, koja poslednju deceniju obeležava rad ansambla i daje mu posebnu autentičnost. To je omogućilo širenje postojećeg repertoara kao i mnogobrojne saradnje, sa raznovrsnim umetnicima i interpretatorima. Pozorišna umetnost i scenski prikazi, javljaju se kao posledica ili rezultat uspeha vokalno-instrumentalnog ansambla. Tako nastaju predstave: Jelena i Jozef, Ti, ja i Vuk, Muzički duel, Kafana kod Jeremije ali i brojni celovečernji – koncertni programi, sa elementima glume. Neki od njih su: Život kao opereta – Berta fon Sutner, Srpske arije, Testament – Alfred Nobel i drugi.
Kakav je uticaj kulturnog života zemlje u kojoj živite na vaš KUD i kakav je njegov uticaj na samu sredinu u kojoj stvarate?
Stvaramo na nemačkom govornom području i bilo je jasno da naše programe moramo prilagoditi tome, pokušavajući da sačuvamo sopstveni identitet. Čitajuci intervju iz vremena osnivanja DANICE, čini mi se da smo nadmašili soptvene ciljeve, vezane za negovanje kulture i tradicije a pri tom na široka vrata ušli u svet umetnosti. Ne samo brojna publika, koja posećuje naše predstave već i dobijena priznanja, potkrepljuju tu činjenicu. Neka od njih su: Fairness Award Ministarstva kulture Austrije, Culture connected Ministarstva kulture Austrije, Florian Pokrajine Gornje Austrije, Zlatna značka Ministarstva za dijasporu i Kulturno-prosvetne zajednice Srbije i Kulturmedaille, najviše odlikovanja za kulturu Pokrajne Gornje Austrije i druge.
Ko vam je publika, kako u tom smislu opstajete i da li morate da pravite neke kompromise?
DANICA nažalost nema sopstvenu scenu. Iz tog razloga njen rad od samog početka biva usredsređen na gostovanja i reprezentativni oblik delovanja. To je bio jedan od prvih kompromisa. Kasnije su usledili novi. Data situacija je dodatno pospešila našu senzibilnost i kreativnost. Spadamo u grupu stvaralaca koji su u stanju, sa malo sredstava i jednostavnom infrastrukturom, da proizvedu gotovo nemoguće. Srodnici će se odmah prepoznati a rekao bih da smo pripadnici jedne ogromne, multinacionalne familije.
Šta vam znači dolazak na jedan ovakav festival?
DANICA oktobra meseca gostuje na Synergy festivalu u Novom Sadu i na pozornici svetski poznatog Brukner hausa (Brucknerhaus) u Lincu, takođe u sklopu jednog festivala, pod nazivom Music of the Peoples. Oba grada leže na Dunavu a festivali obrađuju gotovo istu temu. Radujem se i jednom i drugom ali kao rođeni Novosađanin opredeljujem se za onaj bliže Podbari.
Putujući program Kafana kod Jeremije – Das Wirtshaus beim Jeremija, sa kojim gostujemo u Novom Sadu, nastao je upravo u Lincu 2009. godine. Od tada ova imaginarna kafana sa uspehom kruži po čitavoj Evropi. Glavni protagonista programa je vokalno-instrumentalni ansambla DANICA, uz soliste pevače i instrumentaliste: Izvorinku Milošević, interpretatorku izvornih narodnih pesma, posebno onih na vlaškom jeziku, profesora Vilfrida Šarfa, internacionalno priznatog interpretatora citre, profesora Anton Bruckner univerzitetea u Lincu i majstora umetničke gilde, Miroslava Miku Markovića, vokalnog solistu i vođu poznatog beogradskog ansambla za starogradsku muziku Narakord i moju malenkost.