SENTANDREJSKO JEVANĐELJE, Srpsko pozorište u Mađarskoj/Budimpešta
Sentandrejsko Jevanđelje
Pretpremijera predstave “Sentandrejsko Jevanđelje” bila je 1993. godine, u velikoj sali Nacionalnog pozorišta u Budimpešti. To je bio prvi pozorišni festival manjina u Mađarskoj, tražila se karta više. Manjine pre toga nisu punile veliku salu. Na premijeru je došao i predsednik Mađarske Arpad Genc kao i selektorka Sterijinog pozorja Vida Ognjenović. Predstava je igrana na finalnoj večeri, kada se dodeljuju priznanja a tada je počela i institucionalizacija ovog teatra.
“Pasija (misterijske igre) predstavlja specijalan žanr, koji nije bio toliko popularan u Srbiji kao u drugim zemljama, jer postavljanje svetih ljudi na scenu nije u duhu pravoslavlja.”, kaže prvi čovek ovog pozorišta Milan Rus. “U zemlji u kojoj živimo – Mađarskoj – ovaj žanr ima tradiciju i ja sam igrao u komadu koji je 20 godina bio na repertoaru Nacionalnog pozorišta u Budimpešti. Srbi u Mađarskoj više stotina godina čuvaju svoju tradiciju: versku, folklornu, jezičku, ritualnu i to blago želimo da predstavimo široj javnosti i to kroz našu predstavu čiji su deo, i tradicionalni svadbeni ples kalaških Srba, I božićna slama na podu za praznik, i obredi koji se dešavaju u svakoj našoj kući na Badnje veče, pa i okretanje kolača na crkvenim slavama. Predstava polazi od fikcije: Joakim Vujić, naš sugrađanin, učitelj sentandrejski, učestvuje na takozvanim prikazanjima, koje katolici i protestanti igraju na Veliku subotu. Predstava je nastala iz zapitanosti zašto jedan ovakav prikaz ne bi bio ostvaren na srpskom jeziku, sa pravoslavnim pesmama i srpskim običajima?
Sentandrejski Srbi imaju bogatu riznicu pesama, rituala i usmenih predanja na tu biblijsku temu, koju su poneli sa sobom iz kosovsko-metohijske pradomovine. Kao izvor za predstavu koristi se i Sveto pismo Vuka Stefanovića Karadžića kao i školske drame iz transilvanijskog mesta Čikšomljo. Ceo komad je pisan u rimovanom šestodeljenom aleksandrincu, koji je kao večita forma opstao još od Grka. U predstavu je ugrađen i jedan poduži citat iz pesme nepoznatog monaha iz Hilandara (13. vek).”, dodaje Rus.
Nastavljajući duhovnost i rad Joakima Vujića, članovi Srpskog pozorišta u Mađarskoj i njegov direktor Milan Rus repertoar grade u skladu sa misijom koju imaju u Mađarskoj, Srbiji i širom Evrope gde redovno nastupaju. Na daskama ovog pozorišta u Nađmeze ulici, u centru Pešte, pozorište na repertoaru ima: klasične srpske drame (Sterija, Nušić), savremene srpske drame (Kovačević, Dorić, Nikolić), savremene mađarske drame na srpskom jeziku (Molnar, Šandor Rideg), klasike i savremene pisce svetske književnosti (Šekspir, Direnmat, Jonesku, Olbi), savremene komade srpske književnosti na mađarskom jeziku (Kovačević, Dorić, Nikolić).
“Mi organizujemo festival za 13 registrovanih manjina u Mađarskoj (ARCUSFEST, Jelenlet Festival), bavimo se organizacijom gostovanja profesionalnih pozorišta iz matice, dramskom pedagogijom, radimo sa podmlatkom, dečjim i studentskim grupama što je za nas od velike važnosti.”, kaže dalje Rus I dodaje da je Srpsko pozorište u Mađarskoj za 25 godina rada izvelo predstave koje su potpisali, između ostalih: Boro Drašković, Zlatan Dorić, Milan Karadžić, Valentin Vencel, Lidija Stevanović i on sam.
“Sentandrejsko Jevanđelje”
“S osećanjem nostalgije za antičkim vremenima, u ovoj predstavi postavljamo sakralne elemente na scenu. Naravno, one koje danas smatramo božanskim i uzvišenim – jer Olimp je prazan. Postavljamo ih bez modifikacije u neki populistički, avangardni, ili neki drugi, u pozorištu trenutno, moderan pravac. Svetinju u današnje vreme hude na svakom koraku: u medijima, na katedrama, na svakom forumu, direktno ili indirektno. Ništa više nije sveto današnjem modernom čoveku, ni u šta se ne veruje bez pogovora i može se kritikovati sve. Ipak, kada odgovori na ključna pitanja ne stižu na vreme, ljudi se obraćaju višim silama za putokaz. Upravo o tom obraćanju smo želeli da napravimo predstavu.”, kaže Milan Rus, napominjujući da se u predstavi mogu prepoznati seoska naiva (Deska, Banat, Kosovski ciklus, Vuk, narodna, usmena predanja), narodne pesme, crkvene pesme, sistematsko namereni hungarizmi i germanizmi, tu i tamo turcizmi, narodni govor, uguran u rimovan u šestodeljeni aleksandrinac, ponegde manirizam kao stil ali da sve zajedno čini jednu celinu. “Danas, kad je sve prekomplikovano, zamršeno, isforsirano, i za čoveka sa ulice nerazumljivo, tražili smo nešto što može da dopre do nas.”, zaključuje Rus.
Predstavu je finansirala Vlada mađarske države, Ministarstvo za ljudske resurse Igraju:
Hristos – Branimir Đorđev
Marija – Tina Čorić
Magdalena, bludnica – Zorica Jurković
Mironosica – Zorica Jurković
Pastirka, Saloma, mlada – Jovana Večić
Kajaf, Melhior – Jozo Matoric
Valtazar, bolesnik, farizej – Tibor Ember
Narator, Juda – Milan Rus
Sveti Jovan – Dušan Vuković
Pilat, Toma – Tomislav Princ
Aranđel Gavrilo – Goran Karagić
Josif – Mirko Mitar Krkeljić
Gaspar, carinik, bolesnik – Ratko Kraljević
Apostol Petar – Dejan Dujmov
Harmonikaš – Rastko Gergev
Narod, Jevreji, apostoli, pastiri – Čedomir Radlovački, Božidar Crnjanski, Vlada Kusalo, Miloš Milojević, Predrag Šepelj, Aleksandar Tolinić, Bojan Zdravić
U predstavi učestvuje Hor Sveti Serafim Sarovski iz Zrenjanina
Muzika: Tihomir Vujičić
Dekor: Tibor Pragai
Zvučna slika: Bogdan Sabo
Asistent režije: Katarina Pavlović Bači
Napisao i režirao: Milan Rus
